Kuga 1837. godine

KUGA U SRBIJI 1837. GODINE
Dragoslav Dedić
ISTORIJSKI ARHIV JAGODINA

Kuga je jedna od najopasnijih infektivnih epidemijskih bolesti koja je u raznim vremenskim razdobljima pomorila preko 100 miliona ljudi. Jedna od poslednjih epidemija u Evropi zadesila je 1837. godine novostvorenu srpsku državu. Knez Miloš je još od prvog izveštaja da se kuga pojavila u Turskoj i da se približava granici, energično preduzima izgradnju karantina na glavnim graničnim prelazima uz istovremeno osnivanje pograničnih sanitetsko-policijskih kordona. No, i pored svih odlučnih mera kuga je sa turskim vojnicima ušla u Srbiju. Zahvatila je jagodinski, ćuprijski, aleksinački i valjevski okrug. Glavna bitka sa kugom vodila se u Jagodini, jer je ona bila centar zaraze. Pojedini izveštaji poslati iz Jagodine sadrže podatke o kliničkom obliku kuge, pa možemo pretpostaviti da su to prvi sačuvani medicinski izveštaji koji su poslati zvaničnoj vlasti. Na poziv kneza Miloša u Srbiju je došao izuzetno sposoban lekar zemunskog karantina Karlo Nađ. Zahvaljujući njemu, kao i radu lokalnih organa vlasti, prodor kuge u Evropu biva zaustavljen u Jagodini, što je i poslednji značajniji prodor ove bolesti iz Azije preko Balkana u Evropu. Po oceni mnogih poznavalaca ove teme, borba protiv kuge je doprinela da ondašnja Evropa, bude ne samo zadivljena preduzetim merama, već i zahvalna Srbiji i knezu Milošu na preduzetim profilaktičkim merama. Rad je rađen na osnovu do sada neistražene i neobjavljene arhivske građe iz fondova Arhiva Srbije.